paradoks

  Milan Todorov NIČIJE Već nekoliko puta mi se dogodilo da na ulici ili na uglač anom podu šoping molova ugledam izgubljenu papirnu novčanicu nekad veće ali uglavnom skromne vrednosti. Saginjem se i uzimam je. Pritom se osećam kao krivac pred bogom potrošačkog društva. Držim novčanicu visoko podignutu kao zastavu. Ako je neko ko je izgubio blizu javiće se. Ali, nikada se niko ne javi. Onda mislim z ar je moguće da postoje ljudi koji gube tek tako ne osvrćući se, gube kao da vredne stvari više ne postoje na ovom svetu. Ali, šta ako namerno blefiraju plašeći se sopstvene iskrenosti, te tanke banknote nošene vetrom…?

  Milan Todorov APRIL Već dugo razmišljam o promeni nameštaja u dnevnoj sobi. Razmatram razne ponude posredstvom onlajn kataloga. Svakoj ponudi nađem neku manu. Vidim firme koje pokušavaju da mi prodaju izlizane kožne garniture kao nove, odnosno skoro nove, dobro očuvane, bez ogrebotine i tako redom. Ne volim tuđe stvari, jer sam uveren da i nameštaj pamti tragove tuđih ruku, dodire kao lepa a zaboravljena i sada pomalo nezdravom podsmehu sklona zrela žena. Jedva prihvatam i nove iz fabrike nameštaja. Naročito sam gadljiv kad su u pitanju ležajevi. Zamišljam razne, uglavnom opskurne scene. Ko je tu ležao da bi isprobao dvosed ili elegantni trosed? Ko se trtio u fotelji Česterfild od sedam hiljada evra? U jednom trenutku, pomislio sam da je najbolje da uzmem dinarski kredit i da ga vraćam narednih godinu ili dve dana u mesečnim ratama. U mom omiljenom večernjem šoping molu u prizemlju nalazi se mali IKEA studio u kojoj, kako je pisalo na ulazu, možete da kupite, planirate...

  Milan Todorov AKO SI JOŠ  MALO ŽIV Čovek svašta može da vidi na groblju. Ona su obrnuta mesta života i poslednje želje njihovih korisnika često su veoma bizarne. Video sam postament crni mermerni na kojima je ime pokojne žene bilo ispisano slovima koja su se mogla čitati samo od pozadi. U poslednje vreme u svetu moda je da se koliko sam razumeo na spomenik ukleše bar kod pokojnika pa ako kliknete na njega možete da saznate sve pojedinosti njegovog života. Ne mislim da je to sasvim loše. Ali nedostaju najbolje stvari . Gde su noge, tela, guze koje se tresu kao i dobre sise u prolazu? To bi po nekima bila uvreda pokojnika. Ali zar nije to najbolji način da se ljudi o seća ju još živim?

  Milan Todorov ČITANJE LOŠIH ZNAKOVA Milan Todorov ČITANJE Crklo mi je desno stop svetlo na starim kolima kojima sam namerno išao na književni susret sa publikom. Volim loše znakove. To znači da su potrošeni pre događaja. Trebalo je nešto da pročitam iz najnovije zbirke priča. Ušao sam u sajamsku halu pet minuta pre mog nastupa. Bio sam iznenađen. Središnji deo namenjen pred st avljanju pis a ca bi o j e izvanredan novi tepih nove stolice za posetioce snažno osvetljenje i dobar par mikrofona. Upravo je neka spisateljica iz Republike Srpske odlučnim  glasom majke Knežopoljke ritmično čitala neke svoje pokušaje da bude pisac. U publici desetak ljudi koji su, shvatih, uglavnom, na novim stolicama zevajući odmarali noge. Rekoh predstavnici izlagača ja ne mogu. Posle sam otišao u veliki tržni centar uzeo kapućino sa nekim energetskim pićem bildera. Stvarno mi...